Loading...

субота, 17. децембар 2011.

Ни Косово, Ни Европска унија а ни Србија!

Прође велики дан Д и сва велика очекивања појединаца, на изглед су пала у воду. Само на кратко, јер нови дан Д је само померен а и са њим је рођена нова нада. Они који су 9.децембар чекали са нестрпљењем и великим очекивањем , испустили су прилику да оној другој Србији и свим евроскептицима натрљају на нос добијање статуса кандидата.
Председник је то вече изашао и дрхтавим гласом саопштио вест коју је поздравило преко 70% грађана са видном радошћу - за сада нисмо добили статус кандидата. А онда је са дозом љубавне патетике , као остављена девојка запитао ко ће кога смети да погледа у очи након овакве одлуке. Међутим још сутрадан , под очигледним прекором својих западних партнера због "оштрих речи" наставио са традиционалним извињењима. Овај пу аустријским властима што су их Срби ометали у њиховим окупаторским походима.
И наравно уместо да се после оваквог једног шамара измакне , он је окренуо оно што поштен свет назива образом настављајући по истом шаблону, ни Косово, ни Европа а овај пут богами ни Србија!
Тачније, нова парола која је сада најактуелнија је "Србија нема будућност без Европске уније". Ова апокалиптична тема је свакако врло забрињавајућа. Јер уколико у марту наредне године не добијемо статус кандидата или се  рецимо Европска унија распадне - шта ће онда бити са нама?
Хоћемо ли нестати, хоће ли нас ударити нека комета или ће нас покосити нека мистериозна болест, шта ће бити са нама уколико не добијемо статус кандидата?
Знајући да многи аналитичари сматрају 2012 -ту као економски кататрофалну и преломну по питању опстанка ЕУ, значи ли то да сви заједно треба да организујемо масовне молитве за опстанак уније јер ће се у супотном обистинити прилично смеле и пророчке тврдње Бориса Тадића?!
Са друге стране имамо Ивицу Дачића, који поред бројних конфузних изјава које даје и по неколико пута дневно, је бар по питању Европске уније врло јасан. Министар полиције тврди да је Србија у последњем моменту добила услов за добијање статуса кандидата - Или Косово или Европа.
Тадић то ипак негира , неодлучно говорећи да није баш тако.
Ако није баш тако онда је једини закључак да је још горе.
Србија је у пет до дванест на неки начин и испунила тај последњи услов. За сада још увек неформално али ако узмемо пример признавања Косовских докумената, печата, царина, диплома и институција , питање је шта ми нисмо признали осим обележја тзв независне државе Косово.
Значи ако смо испунили све услове почев од урушавања свих моралних начела, економије, здравства, школства, судства,отпуштања , довођења народа до крајње границе сиромаштва, предавање свих хашких оптуженика, указивањем највећих права свим мањинама и девијантима и спуштање Срба у трећи ред грађана у сопственој држави без неких посебних права и на крају одустајање од борби за сопствене територије и народ, заменом националних интереса за демократске демагошке циљеве. Једном речју урадили смо и дали и оно што нису тражили , само за тај дан добијања статуса кандидата.
Шта је онда у питању ако смо све испунили ?
Управо она народна пословица "нашли па зашли"!
Наш једини проблем је управо председник Тадић и његова погубна попустљива политика коју на сваки начин искоришћавају европејци , наравно јер имају прилику па зашто је не би и искористили.Значи није проблем у Европској унији, већ управо у кукавичлику и непознавању речце НЕ, наше власти.
Хрватска је упркос својим отворених хегемонистичким тежњама и шовинистичкој политици коју је водила бивша премијерка Јадранка Косор ипак добила статус кандидата.
Република Српска је на пример била условљена унијатском Босном, међутим народу је свако била битнија сосптвена држава него унија, па је одлучно рекао НЕ ЕУ, стога су видевши одлучност у оджању националних интереса унијати понудили Српској и такву опцију, односно да се бори за статус кандидата, као самостална држава.
Стога је једини закључак управо тај да је Европска унија о нама извела такав закључак, да је нашој власти на последњем месту национални интерес и да је док се год бави демократским демагошким пословима бити лака мета за манипулацију и крајчање територија док не остане ништа а ми онако распарчани за неких двадесетак година, наравно уколико тада још буде постојала унија, уђемо али само као припојени делови садашњих суседа.
Уколико на изборима не буде неке промене и ова погубна политика се не заустави , она апокалиптична замисао Бориса Тадића да Србија нема будућност ван Европске уније, ће се заиста обистинити и неће бити ни Косова, ни ЕУ а ни Србије!










понедељак, 05. септембар 2011.

Нова адреса блога!

Блог се налази на следећој адреси http://blog.vaseljenska.com/vesnaveizovic/
Хвала!

Пут Србије кроз канализацију хомосексуалне љубави!

Вероватно један од најпознатијих али и најреалнијих вицева о геј популацији који представља праву слику њих самих, њихове будућности али богами и стања у земљи које остаје после њиховог парадирања јесте онај када два геја гледају у говно и кажу један другом "драги погледај , ово је плод наше љубави".
Да не будем вулгарна , рећи ћу само да имам утисак да су припадници те популације пропарадирали кроз целу Србију остављајући плодове своје љубави у сваком сегменту друштва и државе, почев од кабинета шефа државе, премијера, министара , администрације ,па надаље до нас обичних грађана који смо у њиховој љубави до гуше.
По проценама НВО за људска права које су утврдивши да их има довољно да руше државу, потражњом својих права и обасипањем љубави, односно њих седам процената од укупног становништва у Београду а то би било од прилике било неких  сто педесет хиљада, што је врло забрињавајуће и што ће тек бити, уколико се за коју годину изборе за мирне параде и народ у потпуној летагији одустане од борбе за моралне вредности или уколико, не дај Боже се заиста појаве на сликама у букварима и ђачким уџбеницима представљајући себе као нормалну породицу, пожељну и модерну у дрштву, успешнију од хетеросексуалне популације и наравно са већим правима.
Шта ће бити видећемо! Поента претходне чињенице о њиховом бројном стању јесте то да је врло чудно зашто се од тих сто педесет хиљада припадника геј популације , из самог Београда на паради појави свега њих педесетак, док остатак поворке чине многобројни борци за људска права. Значи ли то да на једног припадника ЛГБТ популације иде пет бораца за хомосексуална права? Ако је тако, што је врло реално значи да смо ми осим што смо држава са највећим бројем политичких странака а политичко стање је далеко од алармантног , и држава са највећим бројем не владиних организација за људска права где се као људи посматрају само хомосексуалци и остали девијанти, ми остали смо не људи!
Даље ако упоредимо прошлогодишњу геј параду у Србији са овогодишњом у Хрватској и покушајем да се одржи "парада поноса" у Црној Гори, остаје питање, зашто у земљама окружења није могуће одржати успешну параду а у Србији јесте?!
Да ли је могуће да смо само ми земља педера или је све ово још једно смишљено спуштање нашој држави од стране комшија , још један у низу видова сатанизације наше земље у којој цела гарнитура власти учествује руку под руку са не владиним организацијама, чије име дефинитивно треба променити у Западне владине организације?!
Како је могуће да се направи такав пропуст и да дође до општег крвопролића у земљи која је много ближе ЕУ у сваком погледу од нас, што наравно није ни мало позитивно ако се имамо у виду шта све представљају европске вредности, другим речима где нема моралних кодекса бар не онаквих какви представљају здраво друштво а самим тим и здраву породицу или да се у државици која је добила статус кандидата Црној Гори уопште не одржи?
Зашто је онда толики притисак од стране свих да се баш код нас мора, по цену свега одржати успешна "парада поноса"?
Чија је одлука да та минорна група људи која ће опет изазвати исти исход ако не и гори од прошлогодишњег , када је народ тукао народ да би љубавници направили круг кроз град, док је цео Београд био блокиран, важнија од осталог хетеросексуалног народа?
Јер уколико заиста није тако , онда предлажем да се одржи геј парада, да полиција буде присутна и да се потруди да све обезбеди онако како је то чинила на овогодишњем Бирфесту али такође и у равноправном односу, ако знамо да је десет хиљада полицајаца обезбеђивало шесто педесет хиљада људи, онда групицу од шесто учесника геј параде нема потребе да штити више од стотинак полицајаца , мада то није прави однос али ајде има се може се.
Све преко тога, сваки сто први полицајац јесте изазивање револта код народа и то врло оправданог. Хоће ли они изаћи за дневницу од сто евра или паштету и парче хлеба на улицу, не битно је, кад већ на све стране покушавају да се оправдају како они не желе да раде то што раде већ им је то у опису посла , требало би да погледају у закону и уговору о раду где им пише да треба да туку поштен свет а да бране болеснике , да хапсе и премлаћују здраву омладину , док се они који и јесу разлог угрожавања њихових сопствених живота, из сенке смеју како се Срби убијају међусобно узимајући праве дневнице од европских комесара за одличну улогу у реалној сцени  представе која се дешава већ неко време "не дај Боже да се Срби сложе".
Заиста шта је морал и шта је вредност? Ко су идеали данашње омладине? На кога се захваљујући свим тим НВО и парадирањем истих угледа данашња омладина?
Уколико је младима данас синоним за успех Јелена Карлеуша, Дуња Илић или Ана Николић које су најавиле долазак на параду, синоним за шта су имена наших интелектуалаца и академика попут Косте Чавошког,Жељка Цвијановића, Мирослава Лазанског, Бранка Радуна, Милорада Вучелића и још многих других чија имена нису доспела до јавности тако што су голи шетали позорницом и отварали уста!?
На коју Србију треба да се угледамо и ко је овде истинска жртва данашњег времена, она Србија због које смо до гуше заглављени у њеној  љубави или они малобројни који се не труде да преко голих груди стекну нечије поштовање?
Неко ће рећи да је већ излизано и толико пута поновљено поређење малинара који нису тражили обезбеђење а добили су их ни криви ни дужни али држави су ружни, њима није дозвољено да траже своје које су зарадили, нити да парадирају, затим Срби са Косова чиме су они заслужили да их председник државе не прими а организаторе параде прими.
Где се у тим случајевима завуку борци за људска права или је и ово још једна потврда да се малинари, сељаци, Срби са Косова и сви остали који остају ускраћени за своја права не сматрају људима?
Из свега овога можемо закључити да смо ми земља која плива у плодовима хомосексуалне љубави и која је настањена са две групе становништва и то људима хомосексуалне опредељености и осталим не људима.

петак, 02. септембар 2011.

Највећи кривци смањеног наталитета у Србији су НВО промотери абортуса!

Када сам поставивши питање ко има већа права у Србији деца или ЛГБТ популација добила одговор на свој текст да мешам "бабе и жабе", опет сам се запитала да ли је могуће да неко не жели да види очигледну везу и јасан узрок смањења наталитета појавом све већег броја разних НВО које промовишу права жена и хомосексуалне заједнице у Србији.
Највећи заговарачи права жена на абортус и уједно промовисање ЛГБТ популације јесу свакако Жене у црном, Лабрис,Хелсиншки одбор за људска права у Србији и још многе друге организације које под маском права жена на самосталну одлуку о репродукцији заправо испуњавају задатке добијене од својих европских финансијера , односно смањење наталитета у Србији.
Бацивши поглед ту и тамо на њихове сајтове где је већина тема слобода жена, право на самосталну одлуку, понос због настраног сексуалног опредељења наишла сам на мноштво текстова где се реч "мајка" сматра погрдном за једну жену,  да жена не треба да буде мајка уколико то не жели и та одлука о немајчинству се високо цени у њуховом окружењу.
Ми остали ненормални патриоте који говоримо да је свака жена предодређена да буде мајка и да је мајчинство најлепша ствар у животу једне жене смо по речима Сташе Зајовић најобичнији преваранти који играмо на непостојећу белу кугу и малтретирамо жене тако што их терамо да рађају децу, посебно тиме што је држава нашла себи за право да  донесе један не нормалан и не моралан закон о финансијској подршци породицама који представља атак на слободу жена. Да не прочитах не бих ни ја веровала, зато ћу приложити цитат текста "жене стварају мир"са сајта жена у црном :
Феминистички приступ демографској политици (Сташа Зајовић, Београд); 

- контрола репродуктивне способности жена (рађања) представља један од стубова патријархата , контроле над женама ;
- кратка еволуција идеје популационе политике све до позива женама српске нације на «материнску мобилизацију» («спасити» нацију од одумирања, тј. од «беле куге») у Србији почетком 90-их година, што је представљало психолошку припрему за рат; раздвајање жена на етничкој основи; касније се оваква реторика претворила у ратнохушкашку пропаганду («рађати синове» из патриотских мотива);
- популациона политика као систем мера којима се подстиче или ограничава рађање (пронаталитетна или антинаталитетна) за потребе одређене државе , нације, расе, класе, има мизогини, расистички, агресивни карактер; насупрот популационој политици, репродуктивна права подразумевају право жена да самостално одлуче о рађању или нерађању; право жена на легалан абортус; на поуздану и нешкодљиву контрацепцију, укратко, право жена на избор;
- закон о финансијској подршци породицама (април 2002) представља атак на слободу жена, јер своди идентитет жене на улогу мајке, заговара рађање за потребе државе и нације (увођење административних мера за повећање наталитета) и може да подстакне етничку нетрпељивост јер је популациони раст код мањинских народа ( албанског, ромског и бошњачког) виши.

Затим се у тексту наводи , односно оптужује црква због мешања у политички живот државе тако што промовише , вероватно опет срамну паролу "абортус је убиство" и тако поједине жене у страху од Божије одмазде , јадне морају да задрже децу и одрекну се своје слободе која им је у феминистичком свету по рођењу загарантована.Питање је на који начин би био настављен живот на земљи уколико би свака жена одлучила да пригрли ту слободу о којој жене у црном и остале НВО причају. До које мере се црква оптужује показује следећи цитат, такође из истог текста : На питање да ли је абортус убиство 35% испитаница одговорило је: да, од тренутка зачећа, док 30% испитаница верује да је абортус убиство од тренутка када плод оживи, а 32% испитаница не мисли да је абортус убиство. Први податак директно указује на утицај црквене пропаганде.  
Има ту још јако пуно не разумљивих ствари , као на пример да исте те НВО које подржавају абортус, не само као последицу неког не милог догађаја као што је силовање или инцест, већ и као средство контрацепције , такође сада траже закон који би омогућио геј паровима усвајање деце.  
Ако је СПЦ и остале верске заједнице у Србији које су против абортуса јавна мета осталих НВО, односно кривци који ускраћују слободу жена, како би се тек провела нека НВО која би промовисала права не рођене деце и тражила забрану абортуса.
Почев од прве појаве НВО које промовише поменуто право и покушава да га представи као нешто сасвим нормално и пожељно, па до данас, број новорођене деце се из године у годину смањује, односно уколико узмемо да захваујући том сатанистичком маркетингу промовисања абортуса,се годишње изврши убиство над преко 30 хиљада не рођене деце, која по сваком моралном и Божијем закону имају право да угледају светлост дана, да се роде. А за њихова права има јако мало оних који се боре, по неким постером или чланком у новинама којим се изражава само забринтост али се конкретно ништа не ради, док се за права хомосексуаца који су најобичнија јалова популација и која осим ширења негодовања, болести и сада већ појаве и у школским књигама, где се опет искључују права деце на нормално детињство и школовање , боре већине НВО , политичари, полиција па чак и сам председник државе.
Сматрам да питање "Ко има већа права у Србији, деца или припадници геј популације, није мешање баба и жаба" већ позив да се сви замислимо над тим.
Свака жена треба да има право на одлуку о свом животу и овде није реч о правима жена , већ искључиво о правима деце. Деце у школама, деце у домовима, њихова права на бесплатно школовање, на нормално детињство, на редован оброк, право на слободу и пре свега оно најважније да би испунили сва ова права имају и морају да имају право на рођење и право на живот.

понедељак, 29. август 2011.

Ко има већа права у Србији, деца или геј популација?


"Ко има уши да чује нека чује, ко има очи да види , нека види".
Колико нас служе очи и уши у овом данашњем времену  и има ли народа спремног да види и чује док му очи траже хлеба и уши речи наде?! 
Док Србија  са ишчекивањем дочекује и геј параду и слуша о урагану Ирина који је јуче погодио Америку, занемарујући истински проблем земље, односно јужну покрајину коју по речима Хашима Тачија јадни малобројни Албански народ штити од Срба који ето "праве дивљу државу у држави" у свету је опет ђаво показао своје лице. Пре пар дана у Балтимору је одржана конференција чији су домаћини  Б4У-АЦТ, односно организација која покушава да педофиле свету представи као нормалне људе са другачијим потребама , где су припадници исте затражили да се педофилија скине са листе менталних болести   а да се притом не осећају угрођено и да се нађе начин на који би законски могли да задовољавају своје потребе.
Након скидања хомосексуалности са листе менталних болести, и промовисања га у већини земаља света , интеграције припадника ЛГБТ међу хетеросексуалну популацију као нормалне особе, чак шта више и пожељне , било је само питање момента када ће се сићи степеницу или у овом случају неколико степеница ниже и када ће и педофили затражити иста права као и хомосексуалци, односно већа него остали хетеросексуалци. 
Какво нам време долази , где нормалан појединац губи сваку вредност уколико није настран на било који начин, требало би да након евроинтеграција, у којима из дана у дан народски речено начисто пропадамо и у духовном и моралном смислу , након измене уџбеника у којима ће наша деца, да би наша влада показала своју толеранцију морати да уче како је нормално имати две мајке иили два оца, односно дозволити свом учитељу у четворогодишњој школи да вашем детету помера гаћице уколико има ту потребу.
Да не брига за хетеросексуалну популацију расте а да се иста та брига за хомосексуалце повећава показује и то да се повреде хомосексуалаца испитују и истражују док се не пронађе кривац , док се злочини почињени над хетеросексуалцима из дана у дан занемарују, па макар у питању била и деца.
Као и да напади на хомосексуалце се до те мере преносе по медијима да се уколико их нема измишљају да би та популација имала оправдање за касније параде и јавне приредбе као угрожена врста док опет хетеросексуални напади , у последње време и жртве педофилије и силовања остају маргинолизована у сенци дешавања ЛГБТ популације.
Још један случај занемаривања десио се у Крушевцу. Када је двојицу тринаестогодишњака због једне убране јабуке са гране , која је више од два метра ван ограде дворишта, напао власник М.Б у Крушевцу. Дечак А.А успео је да побегне три метра од места догађаја а дечака М.И ,М.Б(59) је успео да дохвати са обе шаке за потколеницу ноге и својим зубима нанесе једну рану на листу десне ноге. Догађај се десио 21.7. и истог дана после лекарске интервенције и санирања повреде , догађај је пријављен и полицији Крушевца. Полицајац Бекрић је обавио разговор са дечацима и родитељима, на увид је добио и лекарску документацију али до данас нису предузете никакве мере против починиоца. 
Ово је само један у од мноштва случајева где су жртве напада деца и где и поред медицинских и других доказа полиција не реагује, видно заузета дневницама око геј параде и нападача геј популације.
Да су се два дечака изјаснила као припадници геј популације вероватно би полиција реаговала или би у најмању руку њихов случај доспео до медија и даље би преузеле многобројне НВО које су ту увек када је жртва неко од мањина , било да су у питању сексуалне, верске или националне.
Уколико организација  Б4У-АЦТ постигне свој циљ, што више није не могуће, па за коју годину будемо имали параду педофила, све зарад европских вредности, која права ће онда имати наша деца и да ли ће смети да се огласе кад их неко удари, уједе или не изврши неку блудњу радњу над њима. То је питање за све нас, не само за нас обичне грађане, већ за политичаре, разне организације за људска права и посебно полицију, размислите ко је битнији, будућност или јалове вредности зарад нечијег бесциља!
Пре само десет година било је незамисливо да ћемо ми православни народ гледати парадирање онога што је узрок Божијег гнева над Содомом и Гомором, не природног блуда , срамоте коју би кроз очи Европе требало да посматрамо као понос, што је за сада потпуно неприхватљиво и лично верујем да никад неће моћи бити посматрано као нешто нормално. Данас запамтите колико је страшна помисао да ћемо за десет година морати да прихватимо и гледамо параду педофила и уколико наставимо да занемарујемо истинске вредности а да пажњу посвећујемо нечем што није вредно баченог погледа  а таман утрошеног времена , управо такву судбину ћемо доживети.



четвртак, 25. август 2011.

Другарство у царству окупиране земље


Док ово пишем свесно ризикујем да постанем мета фанатика за заштиту животиња али верујем да је сваком разумном човеку чињеница да се међу неколико ударних вести националног дневника нашла и та да су једном псу непознате особе одсекле ноге, док вести о томе да је један Србин из Црне Горе претучен од стране Шиптара, као и то да је такође данас покушана отмица српске девојчице у Грачаници исто од стране Албанаца, са очигледном намером  се скривају.
Саркастично кажем, нема бриге јер се наш господин председник и даље држи исте пароле као и пре десет година "и Косово и ЕУ" и са великим жаљењем нас обавештава да највероватније нећемо ове године постати кандидат за улазак, као да неко од нас то заиста жели, има наравно оних сексуалних и верских мањина за које је ЕУ рај за ниске страсти и болесне умове, јер ето он својим чврстим ставом неће тек тако повући српске институције са Косова.
Ко зна , може бити и да га је блиска пријатељица премијерка Хрватске увредила јавно изјављујући да јој ипак наш Боле није најбољи пријатељ већ неко други, па је у револту док чека објашњење Бога питај одакле извукао најчвршћи став до сада и тихо изјавио "нећемо се одрећи Косова"!
Док наше комшије обнављају своје дугогодишње пријатељство , које се само јача  кад имају заједничког непријатеља , бар у народу, и тако јово наново историја се опет понавља, с тим што су они за разлику од нас нешто и научили, па са новим суптилнијим Хитлером , у штиклама и плавој коси у виду госпође Ангеле Меркел опет могу да крену да заједничким снагама спроводе фашизам двадесет првог века, или што би они рекли демократију. Да сви Срби имају иста права на Косову, само мања од Албанаца а најбоље да их уопште нема.
Једино што овај пут немамо чак ни лажних пријатеља, попут ондашњих америчких и Енглеских савезника, осим Русије које се наши властодржци на све могуће и немогуће начине покушавају да отресу као куге, и опет понављају оне грешке, на којим поменула сам, се сви наши непријатељи уче док их ми изнова репризирамо .
Држимо се оне пароле Хрвати су покатоличени Срби, Бошњаци и Шиптари су потурчени Срби, да ли због Југоносталгије или се можда неко стварно нада да ће један Хрват или Бошњак икад признати да му се деда звао Илија и да су се крстили са три прста.Мада не треба замерити Тадићу на жељи за дружењем са поменутом премијерком , јер колико је познато обоје су исте националности, полутанске, једино је питање зашто су обоје повукли на исту страну, стим што је од премијерке Хрватске нормално очекивати да се бори и мало више да не би неко помислио да вага ка Србији али коме се доказује Српски председник кад му је тас на Хрватској страни.
Како било он је данас или остао без најбоље другарице којој се толико извињавао да је и Казахтанце било срамота док су слушали, нас да и не помињем, или се круг пријатељства проширио и то ни мање ни више него са најпознатијим кољачем Срба двадесет првог века, Хашимом Тачијем.
Питање је да ли је за изјаву о пријатељству пала нека "кинта" или Хрватска проширује тржиште извозом и увозом, нама се добро не пише, има једна такође папагајска мисао да Хрвате и Шиптаре у напретку највише стимулише мржња према Србима , даље мислим да је све јасно!
Док ми причамо о осакаћеним псима и предадосмо оне најверније и највеће бранитеље србства , морал и све вредности којима смо се некад поносили а сад их се стидимо иде још једна парада срама.
Иоле нормалан човек кад погледа у ком стању се налази земља, почев од Косова и Метохије, Рашке па до самог министарства економије испред кога је сваки дан вашар штрајкача , не због досаде већ муке, мада сит гладном не верује а и не тражи аплауз за то, као на пример Цветковић, не схватљиво је да ће се опет одржати та срамна парада и опет бити обезбеђена као заштићена врста. Док Србе на Косову штити Еулекс у сарадњи са Росама од самих себе.
Појединци су се опрали или су бар покушали да се оперу и тим изјавама покупе предизборне поене, међутим чињеница да ће она ипак бити одржана и искоришћена у више сврха, да се још једном покаже полицијски терор над здравом омладином, да се похапси још патриота, испуни жеља болесних европејаца и најважније скрене тема са Косова .И наравно да се покаже како смо земља равноправних грађана и пуна медиокрететских болесних умова,  односно да смо на путу духовне пропасти јер гајимо и хранимо болеснике.
На крају шта да очекујемо, неки кажу рат, неки опет дижу револуције, искрено поред тога што нам је још исти председник на власти и што све посматрамо релативно мирно, мислим да као нација нисмо зрели ни за једно ни друго, најзрелији смо за болницу!

среда, 20. јул 2011.

протестна шетња Новим Садом!


Поводом још једног издајничког
потеза наше власти , хапшењем генерала
Горана Хаџића и овај пут се огласила
српска национално освешћена омладина
позивајући све Србе, родољубе и оне
који не подржавају оваква (не)дела и
сматрају их издајом целокупног
Србског народа да се придруже
протестној шетњи по Новом Саду.
Почетак скупа је на тргу Светозара
Милетића у Новом Саду, планирана је
шетња до куће у којој је пребивао
генерал Хаџић пре почетка скривања.