Loading...

уторак, 05. април 2011.

Наше ће сене лутати по двору и плашити преосталу господу!



После читања  једног поприлично дугог списка који сам добила од пријатеља- шта не ваља у нашој земљи, дошла сам до закључка да у нашој земљи не ваља апсолутно ништа.
Ми смо народ који има највећи проценат незапослености , најмања примања, наравно не урачунавајући просек примања запослених у државним фирмама, посебно оним у влади, држава без наде и народ пун песимизма и летаргије уморан од борбе за правдом и истином, деца без будућности , без запослења , нација без војске, застава без утврђеног грба , ми смо народ који извози пшеницу по мизерној најмањој могућој цени, а затим пар месеци касније увози ту исту пшеницу по пет пута већој цени.
Ми смо једина земља на свету где политичари јавно продају своју земљу и померају границе, где је законито распарчавати земљу против воље народа , а са друге стране кажњавати народ само зато што ће рећи Косово је Србија, Војводина је Србија, Рашка је Србија. Ми смо народ који продао све своје ратне хероје и који је дозволио пуштање истинских злочинаца зарад добрих односа најгорег председника Србије са суседним политичарима.
Ми смо такође једини народ који мирно посматра провокације са свих страна,  народ који ћутке сваки дан иде улицама у Србији на којима стоји име највећих Србомрзаца, пролази поред споменика истих  и то све зарад добрих суседских односа.Али ми смо такође и народ коме никад не би пало на памет да нешто слично потуримо суседним земљама а опет смо у туђим очима означени као клерофашисти и задрти националисти.
Ми смо народ који нема омладину већ само хулигане, земља у којој се ти хулигани јавно преко билборда позивају да напусте своју земљу под паролом "заврши факс и пали, шта ћеш овде?!".
Такође смо и народ који исплаћује пензије усташким ратним злочинцима због заслуга у рату који су водили против нас самих и у исто време ускраћујемо пензију супругама Србских генерала, водамо их по судовима и гледамо на све могуће начине да их што више измалтретирамо.
Народ смо који воли све што није из Србије и који мисли да су туђа говна укусна зато што нису браон већ шарена, народ кога је брига и за сопствено дете ако ће паприка коју посади бити тешка кило и по, е сад што ће имати род пар година и што ће му унуче можда имати шкрге због те паприке то је у овом моменту потпуно небитно.
Исто тако познати смо по заборављању и гађењу на сопствене празнике и усвајање туђих, ми смо баш они који толико воле да псују Бога и мајку и оца и који ће пре прославити Ноћ Вештица него отићи недељом у цркву. Народ смо који осим што је политички подељен имамо и расцепљену православну цркву.
У нашој држави имућнији људи ће пре усвојити кинеску бебу , јер то је модерно, него што ће пружити помоћ неком Србском детету са Косова, јер забога па то Србче нема криве очи и није жуто.
Ми смо они који ће својој деци морати да објасне да је бомбардовање Србије било супер и да то што толико деце умире од рака је потпуно занемарљиво јер Косово ипак није Србија.
Народ смо што осим што једе гмо храну гута и генетски модификовану историју у којој су највећи Србски јунаци представљени као измишљени стрип хероји, где је сав Србски народ представљен као злочиначки и освајачки, историју по којој Косово колевка Србске земље никад није било Србско и где су Албанци представљени као хероји Балкана које су Срби вечито малтретирали.
Ми смо народ чији председник саветује Србе у суседним земљама да се изјашавају као несрби, да се одрекну своје вере и нације исто ради добросуседских односа.
Ми смо држава у срцу Балкана, толико пута прекрајана, земља чије су подземне воде пуне Србске крви, она земља која је увек трн у оку не само суседних земаља већ и Европе и Америке.
Ми смо православна земља чије тло још није упрљано ногом Ватиканске сотоне званог Папа, али је на добром путу ка томе.
Питам се понекад да ли је могуће да је и сам наш народ кривац свега овога или је неком чудном силом вођен и доведен до овог стања , да ли смо као овце вођене лудим пастиром дошли до ивице провалије или је пак нешто треће у питању!
Али јесмо ли ми ово, јесмо ли ми овакав народ заиста?
Има ли још Обилића међу нама који кад на своју земљу и свој народ помисле осете у венама крв Цара Лазара, Деспота Стефана , Светог Саве, Карађорђа, има ли још оних који се неће кукавички бацити са моста већ ће очај заменити храброшћу и биће жртва али за отаџбину и за крст часни и слободу златну свог народа и своје деце.
Ја знам да има нас наизглед спавача којима су отворена четри ока и који виде слободну Србију и задовољне људе, нас који ће бити свесне жртве ове издајничке добросуседске власти!
Биће нас који ће кренути и стопама Принципа, нас чије ће сене лутати по двору и плашити преосталу господу!

1 коментар: