Loading...

петак, 02. септембар 2011.

Највећи кривци смањеног наталитета у Србији су НВО промотери абортуса!

Када сам поставивши питање ко има већа права у Србији деца или ЛГБТ популација добила одговор на свој текст да мешам "бабе и жабе", опет сам се запитала да ли је могуће да неко не жели да види очигледну везу и јасан узрок смањења наталитета појавом све већег броја разних НВО које промовишу права жена и хомосексуалне заједнице у Србији.
Највећи заговарачи права жена на абортус и уједно промовисање ЛГБТ популације јесу свакако Жене у црном, Лабрис,Хелсиншки одбор за људска права у Србији и још многе друге организације које под маском права жена на самосталну одлуку о репродукцији заправо испуњавају задатке добијене од својих европских финансијера , односно смањење наталитета у Србији.
Бацивши поглед ту и тамо на њихове сајтове где је већина тема слобода жена, право на самосталну одлуку, понос због настраног сексуалног опредељења наишла сам на мноштво текстова где се реч "мајка" сматра погрдном за једну жену,  да жена не треба да буде мајка уколико то не жели и та одлука о немајчинству се високо цени у њуховом окружењу.
Ми остали ненормални патриоте који говоримо да је свака жена предодређена да буде мајка и да је мајчинство најлепша ствар у животу једне жене смо по речима Сташе Зајовић најобичнији преваранти који играмо на непостојећу белу кугу и малтретирамо жене тако што их терамо да рађају децу, посебно тиме што је држава нашла себи за право да  донесе један не нормалан и не моралан закон о финансијској подршци породицама који представља атак на слободу жена. Да не прочитах не бих ни ја веровала, зато ћу приложити цитат текста "жене стварају мир"са сајта жена у црном :
Феминистички приступ демографској политици (Сташа Зајовић, Београд); 

- контрола репродуктивне способности жена (рађања) представља један од стубова патријархата , контроле над женама ;
- кратка еволуција идеје популационе политике све до позива женама српске нације на «материнску мобилизацију» («спасити» нацију од одумирања, тј. од «беле куге») у Србији почетком 90-их година, што је представљало психолошку припрему за рат; раздвајање жена на етничкој основи; касније се оваква реторика претворила у ратнохушкашку пропаганду («рађати синове» из патриотских мотива);
- популациона политика као систем мера којима се подстиче или ограничава рађање (пронаталитетна или антинаталитетна) за потребе одређене државе , нације, расе, класе, има мизогини, расистички, агресивни карактер; насупрот популационој политици, репродуктивна права подразумевају право жена да самостално одлуче о рађању или нерађању; право жена на легалан абортус; на поуздану и нешкодљиву контрацепцију, укратко, право жена на избор;
- закон о финансијској подршци породицама (април 2002) представља атак на слободу жена, јер своди идентитет жене на улогу мајке, заговара рађање за потребе државе и нације (увођење административних мера за повећање наталитета) и може да подстакне етничку нетрпељивост јер је популациони раст код мањинских народа ( албанског, ромског и бошњачког) виши.

Затим се у тексту наводи , односно оптужује црква због мешања у политички живот државе тако што промовише , вероватно опет срамну паролу "абортус је убиство" и тако поједине жене у страху од Божије одмазде , јадне морају да задрже децу и одрекну се своје слободе која им је у феминистичком свету по рођењу загарантована.Питање је на који начин би био настављен живот на земљи уколико би свака жена одлучила да пригрли ту слободу о којој жене у црном и остале НВО причају. До које мере се црква оптужује показује следећи цитат, такође из истог текста : На питање да ли је абортус убиство 35% испитаница одговорило је: да, од тренутка зачећа, док 30% испитаница верује да је абортус убиство од тренутка када плод оживи, а 32% испитаница не мисли да је абортус убиство. Први податак директно указује на утицај црквене пропаганде.  
Има ту још јако пуно не разумљивих ствари , као на пример да исте те НВО које подржавају абортус, не само као последицу неког не милог догађаја као што је силовање или инцест, већ и као средство контрацепције , такође сада траже закон који би омогућио геј паровима усвајање деце.  
Ако је СПЦ и остале верске заједнице у Србији које су против абортуса јавна мета осталих НВО, односно кривци који ускраћују слободу жена, како би се тек провела нека НВО која би промовисала права не рођене деце и тражила забрану абортуса.
Почев од прве појаве НВО које промовише поменуто право и покушава да га представи као нешто сасвим нормално и пожељно, па до данас, број новорођене деце се из године у годину смањује, односно уколико узмемо да захваујући том сатанистичком маркетингу промовисања абортуса,се годишње изврши убиство над преко 30 хиљада не рођене деце, која по сваком моралном и Божијем закону имају право да угледају светлост дана, да се роде. А за њихова права има јако мало оних који се боре, по неким постером или чланком у новинама којим се изражава само забринтост али се конкретно ништа не ради, док се за права хомосексуаца који су најобичнија јалова популација и која осим ширења негодовања, болести и сада већ појаве и у школским књигама, где се опет искључују права деце на нормално детињство и школовање , боре већине НВО , политичари, полиција па чак и сам председник државе.
Сматрам да питање "Ко има већа права у Србији, деца или припадници геј популације, није мешање баба и жаба" већ позив да се сви замислимо над тим.
Свака жена треба да има право на одлуку о свом животу и овде није реч о правима жена , већ искључиво о правима деце. Деце у школама, деце у домовима, њихова права на бесплатно школовање, на нормално детињство, на редован оброк, право на слободу и пре свега оно најважније да би испунили сва ова права имају и морају да имају право на рођење и право на живот.

Нема коментара:

Постави коментар