петак, 11. март 2011.

Срећан рођендан Генерале наш!

Дрина никада није била граница,нити ће бити.Дрина је наша кичма.Она протиче кроз центар Србских територија.О њој треба да певамо бар онолико колико певамо о Морави . Знате ли како је настала Дрина? Од суза Србских мајки! Ово нису речи злочинца већ Србина Генерала Ратка Младића!


Не знам више колико је паметно на сатиричан начин представљати политичку  ситуацију и положај наше земље у свету, јер осим што нам се цео свет подсмева  а наше комшије отворено и самозадовољно смеју како су и овај пут прошли некажњено и опрани у целом свету од свих злочина почињеним над нашим народом и уз помоћ "наших" хбрбољубивих председника комунистичке лозе кукавичјег јајета у Србији изврнули стварност и представили себе као жртве а нас као геноцидне злочинце.
Како је својевремено Генерал Дража Михаиловић рекао "да не постоје Немци, Енглези би били најгори народ на свету" , ја верујем да којим случајем може да види данашњу ситуацију у нашој влади можда и гору од оне последње коју је он горко запамтио пре него што је од издајничких крвавих руку изгубио живот на правди Бога , да би све оне који су се клели пред његовом сликом испљувао више него природне непријатеље са којима смо били у рату.
Како је пре два дана изјавио Вук Драшковић поводом хапшења пензионисаног генерала војске БиХ  Јована Дивјака да само они који су национализам учили од Слободана Милошевића могу Дивјака сматрати ратним злочинцем, јер је он по Вуку само човек који је бранио свој град од Србске војске, односно Дивјак је симбол чојства.
Код кога Драшковић, илити модерни Бранковић скупља бодове за овакве изјаве обичном народу није јасно, посебно родитељима погинулих младих војника за чији масакр је и оптужен Дивјак, који су као и сви разумни грађани Србије који нису учили национализам од Слободана Милошевића већ имају усађену љубав према свом народу осудили ову срамну изјаву .
Издајника нашој земљи никад није мањкало ,па стога на речи Вука Бранковића, пардон Драшковића не треба се можда превише ни обазирати јер не кажу џаба Вук длаку мења али ћуд никад.
Иако кажу гори је од оних глумаца, ваљда зато што је вечито причао о национализму и Србству а никад није ништа учинио осим што је издао наш народ и направио поделу између Срба која и данас постоји.
Дванаести март је још један датум у Србији који дели Србе на два дела на оне демонкратске проевропски орјентисане који обележавају годишњицу смрти своје звезде водиље и друга Србија она националистичка Србски орјентисана која треба да слави рођендан свог највећег живог генерала и браниоца Србства на нашим просторима.
Али да ли сме то да ради?
Демонкрате дижу у небеса човека који је молио нашег непријатеља да нас бомбардује још који дан и убије ко зна још колико Срба , подиже му споменике , додељује имена улица, даје награде са његовим именом, обележава годишњицу његове смрти уз церемоније и приредбе.
Док са друге стране у Србији демонкратској држави где је свако невин док се не докаже супротно , мада пре ће бити обратно, хапсе се Срби који носе мајице са ликом Генерала Ратка Младића, наводећи да се на тај начин потпирује национална нетрпљивост и вређају жртве рата због уздизања ратног злочинца. Ово је већ виђено јер су само Срби криви и пре него што се против њих састави оптужница.
Сад бих се вратила на Вука Бранковића, односно Драшковића и иако његове речи ретко коме значе у Србији, јер шта год је рекао појео је то и велики број пута демантовао сам себе у само једном разговору. Па док још није, ја бих се запитала да ли он сматра Сарајево Муслиманским градом кад је Дивјак по њему храбри херој који је само бранио свој град од Срба, и ко је један Вук и на речима да приписује нашу земљи нашем вековном непријатељу , земљу за коју су часни Срби крв своју проливали и ко је тај један Вук да се тако некажњено попљује по гробовима наше деце која су ту изгинула , да без трунке кајања једног злочинца прогласи херојем а човека који је заиста бранио свој град и своју државу злочинцем и непријатељом?!
Пуна је земља Вукова а у влади седе све Бранковић до Павелића, јер како Дучић записа гинули смо , жалили и прежалили али како сад да прежалимо кад у нашим министарским фотељама седе они против којих се наша војска бори на фронту. Ништа се од тада није променило , исти људи седе на истим местима , Срби се и даље прогоне, једино што су нам се границе земље видно помериле и још се померају.
Срећом колико год издајника да има у нашој земљи увек је било више Обилића јер да није давно бисмо престали да постојимо, па док је и последњег Обилића наша земља биће Србска.
Могу да нас хапсе због мајица, да нам блокирају интернет због непожељних слика , да нас називају издајницима , ми знамо ко смо она Србија која ће сутра прославити рођендан нашег Генерала живог и здравог и слободног.
Генерале срећан рођендан ма где био уз тебе је Србадија твоја!







Нема коментара:

Постави коментар