Loading...

петак, 25. март 2011.

Делвидек или Војводина???

И кажем вам децо чак и она сеоска џукела зна да чува своју територију, запиша је и тачно зна које су границе и како да је одбрани.
Еее  да су нама те сеоске џукеле на власти боље би нам било, него овако биће нама куку леле!
Јуче нас посети човек , гледао около колико политичара, посланика , министара,секретара , па секретара секретара, аџган Божији,па кад је дошао себи лепо нам каже да у Русији овако велики број службеника у влади има, давно би банкротирала а ови само се насмејаше.
А данас покретни циркус отпутова код самог ђавола и отписа још један део наше државице.
Децо моја неће с`нама ништа добро бити, оно за шта су наши очеви крварили они деле ко дедовину.
И то ко дели?
Јао куку нама! Они што падају док рецитују, што се кревеље и бече очи док причају, што пушку у животу нису видели, они чији су се и прадедови скривали у подруму за време ратова јер су ето могли главу изгубити па онда би пропустили нешто паметно касти.
Ех а што ? Осим што ће држава запослити још државних службеника и то само под условом да нису Србске националности већ искључиво полутани,јер има једно старо предање за полутане(полу Мађар, полу Усташа и сл) ,каже они ће се против Срба борити боље него било који чистокрвни неСрбин јер ће увек покушавати да се докажу а никад се неће доказати,па ће зато и овде такве запошљавати да их који чист Србин не би саботирао у другом делу игре поцепај Србију.
Е сад тај други део је у Мађарској већ увелико "готова ствар" а "наши" су данас само потврдили.
Пре пар месеци догодило се нешто врло увредљиво за наш народ ,мада то је већ постала пракса па и не би било ништа необично да није у питању један тепих.
Да вам најпростије кажем у холу европског парламента где је тренутно Мађарска преседавајућа чланица ЕУ као њено свечано обележје појавио се тепих са уцртаним територијама које припадају тој земљи и гле чуда на тепиху се нашла и читава Војводина. 
А најцрње од свега је то да наши политичари уопште нису реаговали, не знам може бити да су се извинули али су ту информацију о којој је цео свет причао пропустили да одобре да се појави код нас, рецимо на б92 који би то тако образложили да би после њиховог објашњења народ био срећан што се Војводина нашла на том тепиху и сад мислим да је многима јасно зашто се због Делвидека, како иначе Мађари називају Северну Србију илити Војводину , а што у преводу на Мађарски значи јужни крај, нико није узбунио већ смиривао страсти полако нас припремајући на управо овај сценарио.
Све нешто размишљам, нисам сигурна дали ја још увек живим у Војводини или сам већ у Делвидеку, па ако сам Делвидеку, значи да сам у Мађарској а самим тим и у Европској унији.
Од данас ако ме неко пита јесам ли била негде ван Србије, шта да кажем?
Да је мени ова брига па ја бих сада већ спавала.
Него мене брине народ, мене брине летаргија и пасивност која влада међу народом.
  Пре неки дан  у Ади поставише споменик једном знаменитом Мађарском хероју,иначе полутану, оном који се толико доказивао у Мађарској војсци да је постао познат по томе што је рекао "Да ми је да побијем све Србе и на крају себе да убијем да умрем као последњи међу њима". Таквом не човеку поставише споменик,мало се неки бусаше, шушкаше како ће оборити и на крају се после петиције све заврши на томе да ће председник општине Ада тужити Курир , јер су забога новинари криви због толике пометње.
Није то децо пометња, није то ништа, тај споменик је само једна провокација да се види колико је велика трпељивост нашег народа а показало се да је изнад свих граница.
Волела бих да видим реакцију Мађарског народа кад би ми ето и помислили на глас да поставимо споменик Гаврилу Принципу у било ком месту у Мађарској.
Имам неки осећај да би то довело до међународног инцидента и да би тај ко је то поменуо можда и у Хагу завршио.
Шта се то с`нама дешава, јесмо ли ми заиста заборавили ко смо , да ли је наша историја измишљена па ми никад нисмо ни били поносни Србски народ или је Србија упала у црну рупу ? Да ли и даље треба да постојимо кад не знамо и нећемо за част и ОБРАЗ да се боримо?
Милион питања без одговора, можда нама одговори и нису потребни !
Нама треба да џемпер помакнемо и низ груди погледамо, можда се душа тада отвори и срце закуца и адреналин проради , можда и они спавачи схвате зашто комшијин син није упознао деду,а његов деда свог оца и тако генерацијама уназад, и зашто сунце у Војводини више греје него у Делвидеку, и у Рашкој него у Санџаку и схвате да ми само ову једну земљу имамо и ако се ње овако лако одрекнемо другу нам нико неће поклонити!
Немојте пуно размишљати и паметовати, шта ће бити а шта бити неће, него кад срце закуца нека бидне што бити не може!









Нема коментара:

Постави коментар