Loading...

понедељак, 05. септембар 2011.

Пут Србије кроз канализацију хомосексуалне љубави!

Вероватно један од најпознатијих али и најреалнијих вицева о геј популацији који представља праву слику њих самих, њихове будућности али богами и стања у земљи које остаје после њиховог парадирања јесте онај када два геја гледају у говно и кажу један другом "драги погледај , ово је плод наше љубави".
Да не будем вулгарна , рећи ћу само да имам утисак да су припадници те популације пропарадирали кроз целу Србију остављајући плодове своје љубави у сваком сегменту друштва и државе, почев од кабинета шефа државе, премијера, министара , администрације ,па надаље до нас обичних грађана који смо у њиховој љубави до гуше.
По проценама НВО за људска права које су утврдивши да их има довољно да руше државу, потражњом својих права и обасипањем љубави, односно њих седам процената од укупног становништва у Београду а то би било од прилике било неких  сто педесет хиљада, што је врло забрињавајуће и што ће тек бити, уколико се за коју годину изборе за мирне параде и народ у потпуној летагији одустане од борбе за моралне вредности или уколико, не дај Боже се заиста појаве на сликама у букварима и ђачким уџбеницима представљајући себе као нормалну породицу, пожељну и модерну у дрштву, успешнију од хетеросексуалне популације и наравно са већим правима.
Шта ће бити видећемо! Поента претходне чињенице о њиховом бројном стању јесте то да је врло чудно зашто се од тих сто педесет хиљада припадника геј популације , из самог Београда на паради појави свега њих педесетак, док остатак поворке чине многобројни борци за људска права. Значи ли то да на једног припадника ЛГБТ популације иде пет бораца за хомосексуална права? Ако је тако, што је врло реално значи да смо ми осим што смо држава са највећим бројем политичких странака а политичко стање је далеко од алармантног , и држава са највећим бројем не владиних организација за људска права где се као људи посматрају само хомосексуалци и остали девијанти, ми остали смо не људи!
Даље ако упоредимо прошлогодишњу геј параду у Србији са овогодишњом у Хрватској и покушајем да се одржи "парада поноса" у Црној Гори, остаје питање, зашто у земљама окружења није могуће одржати успешну параду а у Србији јесте?!
Да ли је могуће да смо само ми земља педера или је све ово још једно смишљено спуштање нашој држави од стране комшија , још један у низу видова сатанизације наше земље у којој цела гарнитура власти учествује руку под руку са не владиним организацијама, чије име дефинитивно треба променити у Западне владине организације?!
Како је могуће да се направи такав пропуст и да дође до општег крвопролића у земљи која је много ближе ЕУ у сваком погледу од нас, што наравно није ни мало позитивно ако се имамо у виду шта све представљају европске вредности, другим речима где нема моралних кодекса бар не онаквих какви представљају здраво друштво а самим тим и здраву породицу или да се у државици која је добила статус кандидата Црној Гори уопште не одржи?
Зашто је онда толики притисак од стране свих да се баш код нас мора, по цену свега одржати успешна "парада поноса"?
Чија је одлука да та минорна група људи која ће опет изазвати исти исход ако не и гори од прошлогодишњег , када је народ тукао народ да би љубавници направили круг кроз град, док је цео Београд био блокиран, важнија од осталог хетеросексуалног народа?
Јер уколико заиста није тако , онда предлажем да се одржи геј парада, да полиција буде присутна и да се потруди да све обезбеди онако како је то чинила на овогодишњем Бирфесту али такође и у равноправном односу, ако знамо да је десет хиљада полицајаца обезбеђивало шесто педесет хиљада људи, онда групицу од шесто учесника геј параде нема потребе да штити више од стотинак полицајаца , мада то није прави однос али ајде има се може се.
Све преко тога, сваки сто први полицајац јесте изазивање револта код народа и то врло оправданог. Хоће ли они изаћи за дневницу од сто евра или паштету и парче хлеба на улицу, не битно је, кад већ на све стране покушавају да се оправдају како они не желе да раде то што раде већ им је то у опису посла , требало би да погледају у закону и уговору о раду где им пише да треба да туку поштен свет а да бране болеснике , да хапсе и премлаћују здраву омладину , док се они који и јесу разлог угрожавања њихових сопствених живота, из сенке смеју како се Срби убијају међусобно узимајући праве дневнице од европских комесара за одличну улогу у реалној сцени  представе која се дешава већ неко време "не дај Боже да се Срби сложе".
Заиста шта је морал и шта је вредност? Ко су идеали данашње омладине? На кога се захваљујући свим тим НВО и парадирањем истих угледа данашња омладина?
Уколико је младима данас синоним за успех Јелена Карлеуша, Дуња Илић или Ана Николић које су најавиле долазак на параду, синоним за шта су имена наших интелектуалаца и академика попут Косте Чавошког,Жељка Цвијановића, Мирослава Лазанског, Бранка Радуна, Милорада Вучелића и још многих других чија имена нису доспела до јавности тако што су голи шетали позорницом и отварали уста!?
На коју Србију треба да се угледамо и ко је овде истинска жртва данашњег времена, она Србија због које смо до гуше заглављени у њеној  љубави или они малобројни који се не труде да преко голих груди стекну нечије поштовање?
Неко ће рећи да је већ излизано и толико пута поновљено поређење малинара који нису тражили обезбеђење а добили су их ни криви ни дужни али држави су ружни, њима није дозвољено да траже своје које су зарадили, нити да парадирају, затим Срби са Косова чиме су они заслужили да их председник државе не прими а организаторе параде прими.
Где се у тим случајевима завуку борци за људска права или је и ово још једна потврда да се малинари, сељаци, Срби са Косова и сви остали који остају ускраћени за своја права не сматрају људима?
Из свега овога можемо закључити да смо ми земља која плива у плодовима хомосексуалне љубави и која је настањена са две групе становништва и то људима хомосексуалне опредељености и осталим не људима.

Нема коментара:

Постави коментар