четвртак, 14. април 2011.

Представник Хелсиншког одбора за мржњу према Србима -Соња Бисеркоо

Колико може бити плаћена особа попут Соње Бисерко, Наташе Кандић или било које друге евроорјентисане жене представнице већине невладиних организација па да изговара речи попут јучерашњих дотичне госпође Бисерко?!
Тако нешто нема цену, овакав погани језик и говор мржње према држави у којој борави не може бити плаћен свим новцем овог света , јер жена пре свега не говори кроз новац већ из дубине душе. Шта је поента овог говора на који смо већ навикли је јасна, представити наш народ најгорим могућим, нашу државу смањити по сваку цену а варваризам који преовладава уместо културе понашања истакнути у први план, такође не заборавимо да додамо и потенцирање наше геноцидне нарави и сношење кривице за опште постојање.

Али одакле толика мржња према свему Србском код жена чија је национална припадност Србска?
Могу бити два очигледна разлога. Први је само национална припадност коју је стекла несрећним околностима док јој кроз крв струји полуусташка идеологија једног родитеља.Па стим могу добро потковати већ изнесену теорију о полутанима који ће се вечито доказивати против земље у којој живе и чија им националност стоји на папиру. Другим речима комплекс двојности јер припада двема вечито супростављеним нацијама.
Други разлог није тако далеко од првог, заправо врло су слични. Да има задатак да нас пљује то је већ и познато и утврђено, само слеп човек би помислио другачије. Мада задатак мржње према нама је отишао тако дубоко да дотична особа можда није ни свесна тога. Подсвесно увидевши да смо као нација супериорнији у сваком погледу од њених вољених Хрвата, дотична је плаћену мржњу употпунила душевном и храни се својим сопственим лажима о нама, не схватајући да је то постала њена опсесија а не професија или посао.
Па како каже госпођа Бисерко "Тежња Србије за превлашћу над суседним земљама је главна кочница ка напредовању у ЕУ".
Дали се под тежњом за превлашћу над суседима мисли на наше Косово или на Косово које је признала њена фирма, или је тај сусед у овом случају Војводина,односно Северна Србија коју не желимо да поклонима ни Мађарима нити њеним крвним сродницима Хрватима. У само једној реченици изнела је бар три  неистине,што није лако кад је у питању реченица од 10 речи.
Зашто би нас кочила жеља за целовитошћу своје земље , друга велика неистина је наш напредак ка ЕУ, јер иако смо ми послали попуњен упитник и испунили одређен услове за статус кандидата фамозне и несрећне уније нама нико није рекао да нас жели а самим тим ни да смо пожељни као члан ЕУ, зашто потенцирамо улазак у исту кад већински народ не жели да уђе у унију, да ли су плаћене амбиције неколико политичара вредне жртве читаве једне нације, губитка земље, убиства привреде и коначног истребљења нашег народа.
Следећа неистина "Босна и Херцеговина је суочена са сталним унутарњим кризама, поглавито због политике Београда". Можда ја нисам баш упућена у ситуацију, у шта сумњам да је тако , али морам рећи да не знам ко је дао ову изјаву мислила бих да су новине направиле грешку у тексту.
Затим прилично морбидна али не ретка констатација шта ми више тражимо на Косову ,кад је оно одавно признато пред Међународном заједницом. Стварно шта ми више тражимо у Србији и куда иде ова земља кад су у њеном врху или издајници или Хрвати, можда сви комплетно треба да се иселимо и одемо,само не знам где.
Али, једно велико али, онај безобразни и несмотрени Дик Марти, па забога како је само смео да поквари тако велике планове и измишља оне глупости о трговини људским органима.
Да ли је ово нормална реченица једне особе која је представник Србије у Хелсиншком одбору за људска права. Право питање је како је могуће да је дотична особа још увек на тој функцији ПРЕДСТАВНИКА ЉУДСКИХ ПРАВА кад може да изјави да је Дик Марти нанео огромну штету независности Косова са својим извештајем о трговини људским органима?
Чија права штити Соња Бисерко и ко штити Соњу Бисерко?
Судећи по њеним добро смишљеним изјавама, ми немамо право ни да будемо жртве о осталим ситницама и нормалном животу не смемо ни да размишљамо.
Шта нам преостаје, ништа! Једно велико ништа кад наш представник у одбору за људска права не оставља и чак шта више оспорава основна права живљења у својој држави и још увек је на функцији на којој јесте, шта да очекујемо осим једног великог ништа. Што би реко наш народ "усе и у своје кљусе", или хитну петицију за смену дотичне персоне што је свакако немогуће,јер тако драгоценог и природном мржом обавијеног сарадника Европа неће ускоро пронаћи!

Нема коментара:

Постави коментар