четвртак, 16. децембар 2010.

ИСТОРИЈСКИ ОСМИ КОНГРЕС С(К)ПС

 Кажу не пада снег да прекрије брег, већ да би свака зверка оставила свој траг.Нема ова реченица никакве везе са текстом, али у Србији ништа више нема везе са везом, па ћу и ја у складу са тим и у то име тако почети.
Десио се и тај историјски осми конгрес Социјалистичке Партије Србије , и овај пут за председника је изгласан једини кандидат на ту позицију Ивица Дачић. Иако је неколико пута изјавио да у странци влада потпуна демократија и да сви имају право да се кандидују на ту позицију, неким чудом нико није ни покушао, али да су на правом путу модернизације и новодемократизације странке показује врло занимљив избор нових чланова главног одбора.
Док се пре десет година клео у невиност свог ментора и давао живот за тадашњу идеологију  СПС, нико није ни сањао да ће странку која је била на ивици распада, издајом њених основних начела спасти сигурне пропасти и опет се попети до самог врха, а посебно стати под исти плашт оних који су његовог другог оца, како је једном давном приликом изјавио, послали на пут без повратка.
Да ли се Слободан Милошевић врти као вентилатор у гробу, како изјављују појединци, док са оног света гледа како његов Ивица реформише странку коју је практично добио у наследство, или би да је којим случајем још увел жив и сам достигао политичку зрелост, па под руку са госпон Алцхајмером раширених руку прихватао све новотарије и тако отварао пут својој странци ка ЕУ.
Ако се некоме чини да смо ми народ са кратким памћењем грдно се вара, ми памтимо као слонови, а разлог појединих "ситница"које нам се затуре негде у малим сивим, јесте превише свакодневних догађаја, афера и аферица, којих је толико да једноставно не само да не можемо све да их попмтимо, већ ни похватамо.
Ова последња коју одређени сматрају великим кораком ка ЕУ, а ми остали афером године, сигурно неће бити још дуго заборављена, наравно мислим на "параду поноса".Осим што је потрошена гомила новца, нашег новца из празног буџета, и похапшен велики број младих патриота, и што су налагодавци изјавили да су у сваком случају задовољни исходом, нама народу ништа добро није донело. Разлог је то што то није био корак за нас ка ЕУ, у коју не желимо ни да уђемо и која ни нас не жели да прими, већ корак ближе већинској власти појединих странака.
Поред великог борца за борце људских права, Чедомира Јовановића, велики фан и залагач за одржавање параде био је и Ивица Дачић, они који су тада били изненађени, а тих је мало, верујем да су се тек после "историјског" конгреса остали отворених уста од изненађења.
Наиме Дачић је својим успешним политичким потезима изгледа нашао начин да придобије Чедине гласаче, бар онај део који није у сукобу са законом, тако што је за једног од чланова главног одбора поставио оснивача ЛГБТ алијансе Бориса Милићевића, човека који са великом поносом свима нама набија на нос своју сексуалну орјентацију.
Из ко зна којих, мени непознатих али сумњивих , разлога Милићевићу су саветовали да бар неко време не даје изјаве за медије, али и он је као многи поклекао и дао интервју за Правду.
Па је стога изјавио да су га очајни социјалисти позвали да се прикључи странци и одмах постане члан главног одбора са циљем да направи велике реформе и модернизује странку.
На који начин ће оснивач ЛГБТ алијансе реформисати социјалисте, предстоји нам тек да видимо, не смем ни да претпостављам, али уколико појединци, и то вероватно они из Јагодине почну масовно да напуштају странку, мислим да ће свима бити јасно.
Такође на последње питање новинара да ли планира и неку функцију у влади, он је изјавио да народ у Србији вероватно не интересује да ли ће он бити у влади или не!
Тешко да постоји особа у Србији коју то не занима, имајући у виду колику прашину је дигло само његово име у врху странке која је на власти , чисто сумњам да би нека његова функција у влади прошла неопажено.
Мада уколико Дачић заиста постане нови премијер, што је врло могуће, није искључено да добијемо нове невидљиве функционере.
Осим нових  модернизованих чланова, осми конгрес биће упамћен не само као "историјски", већ светски организован и исто тако посећен, поред многобројних политичара који су се са Дачићем до пре пар година гледали "преко нишана", просветљених естрадних звезда, страних амбасадора и незаобилазних изасланика ЕУ, све је било достојно самог Броза, па се онда и свечани гост , вероватно под истим утиском и понесен носталгијом, председник Борис Тадић и обратио гостима са "другови и другарице".
Сад кад мало боље размислим можда почетак и има неке везе са текстом, ако ништа бар Брозови другови и другарице излазе из сенке и постају ретро, даме и господо повуцимо се!

Нема коментара:

Постави коментар