понедељак, 8. новембар 2010.

Србкиња

Вечерас кад сам коначно после три дана села за рачунар, супруг ми је поставио једно питање.
Каже :Ако већ доводиш мене у ситуацију да могу да останем без посла, и себе да одеш у затвор, а нико ти ништа не плаћа за то што пишеш, зашто онда то радиш?
Прво сам покушала да му објасним, али није било потребе јер ми је он сам одговорио да зна јер ја то желим, па ми је онда опет , ма колико ја то желела и колико ме он подржавао у томе требала мало да размислим о томе да ли треба да наставим и даље то да радим. Јер како каже, ако он остане без посла ја више нећу моћи то да радим.
Падало ми је то на памет већ неколико пута, и опет сам .Да ли сам храбра, или луда, или сам млада па мислим да ће ово нешто променити, или можда себе сматрам нај већом СрБкињом која хода овом земљом ?Знам да је он у праву!Да ово није демократија и да постоје политички некоректни грађани који се не могу баш послати на голи оток, али им се може одузети и оно мало што представља голу егзистенцију. Али мислим да и ја јесам у праву, да ли сам храбра или луда, нема ни везе, свако ме може гледати на свој начин.А опет то што сам млада и наивна, зар се тако не зову идеалисти. Србкиња сам .А колика сам ја то Србкиња није на мени да оцењујем, али јесте да кажем шта чини једну Србкињу.
Да је патриота ,да воли свој језик, културу, историју, државу, своју нацију, своје обичаје.Да је националиста да се бори за опстанак истих.Да је православка и љуби Бога једнога и поштује Светосавску цркву.Да не мари ако гине јер за свој народ и пород гине.То је Србкиња.
То је једина особа које нема у владајућој коалицији.Тешко се и иначе налази, и угрожена је врста, а ако се и појави врло брзо је светлост дана уништи.Има оних што се срамно тако представљају, и оних што су то биле па су још срамније те завете дате свом народу погазиле.
Конкретно говорим о актуелној председници скупштине Србије, која је очигледно превише времена провела у затвореном простору.Пријатељ ми је послао једану занимљиву изјаву дотичне, и како сам каже или је неко заборавио да откуца "нот", или га уопште није било.


Дејановић: Курс Србије према ЕУ се не може зауставити

06.11.2010.

Курс Србије према ЕУ се не може зауставити, али његова брзина зависи од нас самих изјавила је за Тањуг Председница Скупштине Србије Славица Ђукић Дејановић. Она је рекла да је веома важно да у 2010, након либерализације визног режима, деблокаде трговинског споразума и захтева за чланство у ЕУ даљи кораци ка ЕУ не би требало да буду заустављени, како би Србија постала кандидат за ЕУ до краја од 2011. Веома је важно зато да Србија испуни све услове које је поставила ЕУ, рекла је она. Како су неки од њих су блиско повезани са Скупштином, она верује да ће ова власт бити у потпуности посвећена овом циљу и посебно јачању надзорних функција. [u]Такође је важно да се нарушава квалитет живота грађана у том процесу и за друштво да се организује у складу са стандардима ЕУ.[/u] Датуми нису важни, то је процес који мора да настави да напредује, рекла је она.

 Не чуди што овако тривијална изјава није нигде пренета, мада и да јесте то "нот" би се сасвим сигурно нашло у преводу.
Ова последња њена реченица ме подсетила на јучерашњи интервју Мире Адање Полак са бившим саветником америчког председника Вилијема Монгомерија, који није рекао да је то важно већ неизбежно.Да је ситуација у Србији слична оној у Америци, само што је Америка јака држава и боље ће се изборити са тим, док ће Србији бити још теже.И на крају нај важније по мени што је изјавио, предвиђајући будућност јесте да Србију у ЕУ види тек за 20 година, и наравно није ни сам сигуран откуд ми тамо , али ето бићемо.А сама председница каже да датуми нису важни!
Па сам се ја питала, да ли она  сматра да ми следећих двадесет година треба све лошије да живимо, да би на крају оних неколико хиљада који ако преживе дочекали тај фамозни тренутак уласка у ЕУ?.И да ли ће она тада уопште постојати.?
Знам да ће постојати пренос скупштине, од наредне године дотична планира да изађе на тендер и изабере одговарајућу медијску кућу која ће по нај бољим условима преносити "нај старији ријалити шоу".Не кажем да не треба преносити скупштину, и ја као обични смртник желим да знам  колико гласно хрчу поједини посланици, зашто су се посвађали данас, а зашто јуче, ко не зна да прича на микрофон па виче као суманут док му се остали ваљају од смеха, ни не слушајући шта ко прича, којом руком ко чачка нос, генерално показујући свим онима који их гледају зашто им је једна плата у вредности 10 просечних.Деци је вероватно јасно, ако оћете добру плату, прст у нос и ето вас у скупштини Србије.
Него бих се ја вратила Председници те скупштине, па ме интересује да ли ће промена канала на ком буду свакодневно гостовали значити стварање још једне националне телевизије којој ћемо такође морати да плаћамо РТВ претплату, или ће имати сопствени канал који ће такође финансирати влада.Али ко нас пита! Битно нас је на сваки начин гурнути што дубље у блато, ако је могуће, а могуће је све, па ћемо се онда замотати у ћебад и гледати у искључен телевизор, док они буду донели још који закон како да нам отму ћебад или слично.
За чије добро се бори та Србкиња, и све остале квази Србкиње?
Ако је за наше нисмо ми у истом универзуму !
Како је од неколико стотина хиљада храбрих жена због којих ја са поносом говорим о свом пореклу само кукољ испливо на површину и плива већ деценијама.
Зар нема ниједне жене која ће дићи руку , која ће рећи ја ћу за своју земљу и свој народ све дати, има ли још која Милунка Савић међу нама, или су остале само Славице које ће зарад срамне плате и ко зна коликог бонуса учинити све да Србија уђе у ЕУ,па макар и без народа.

Нема коментара:

Постави коментар