недеља, 12. јун 2011.

ПОВОДОМ ПРЕТЕЋЕГ ПИСМА УПУЋЕНОГ ВЕСНИ ДРАГОЈЕВИЋ КАЛАБИЋ



Свесни Продужетак Озне у сарадњи са СУБНОР-ом
Весна Драгојевић је унука потпуковника Николе Калабића, живи сама са три ћерке и уничићима у Ваљеву у улици Цара Лазара. Било је, изгледа недовољно отпуштати је с посла, жигосати као потомка поражене стране, проглашавати јој деду за издајника и на сваком кораку је представљати као негативну друштвену појаву. Са тиме се Весна борила од кад је угледала светлост дана. Какве су муке прошле њена мајка Милица и баба Борка није потребно ни помињати.
Као унука Николе Калабића, Вена Драгојевић је покренула поступак пред Основним судом у Ваљеву ради проглашења несталог Николе Калабића из Ваљева за мртвог. Сада можемо рећи, изузетно храбри судија Предраг Јевтић доноси решење о проглашењу команданта Николе Калабића за мртвог, са датумом смрти 19. јануар 1946. Што ће рећи, скоро три месеца пре хапшења генерала Михаиловића у Добруну. Свака сумња о издаји је отклоњена, мртав Никола Калабић не може да изда свог команданта, осим у Озниним измишљотинама, које касније потврђује остарели Титов генерал, Ђоко Јованић.
Од тада настаје ново страдање Весне Калабић. Доласком СПС-а на власт, а његовог председника за првог подпредседника владе и министра унутрашњих послова, међу члановима СУБНОР –а се повампирује младалачка залуђеност ка терористичким активностима, јер у министру полиције добијају заштиту и окриље. Уз то, хајком Стамболићевско- Титоистичког режима Бориса Тадића на патриотске снаге, остарели терористи постају осокољени. Прво им полази за руком да пред Апелационим судом, на до сад, праву непознат начин, зауставе процес рехабилитације генерала Драгољуба Драже Михаиловића, убијеног од стране власти, за којим, такође као и за Николом Калабићем никад није издата ни умрлица ни смртовница. Тај успех им је дао ветар у остарела леђа, хранећи им даље зликовачки ум. Пошто им је промакао процес у Ваљеву и храбри судија Јевтић, мета им постаје Весна Драгојевић. Самохрана жена са децом. Нису им били довољни написи разних Удбиних плаћеника у штампи, посебно у Новостима, у више наврата, већ су у Веснино поштанско сандуче почела да пристижу претећа препоручена писма, послата од :
šalje n.o. Srbija
адресирана овим текстом:
Vesni Dragojević
unuki Nikole Kalabića
izdajnik – strah i trepet za srpski narod
Valjevo
nepoznata ulica i broj
Све откуцано на писаћој машини, латиницом. Са оваквом адресом, писмо, без неке организоване спреге са влашћу, сигурно, није могло ни да буде примљено на поштанском шалтеру као препоручено, а камо ли да стигне на непознату адресу. Сам наслов и више него довољно говори о самој садржини писма, које је у најмању руку узнемирујуће.
Шта је следеће? Да ли Весна Драгојевић треба да одговара зато што је унука Николе Калабића, јер да је полицијска ћерка или унука Хамдије Поздерца, вероватно би аплицирала на министарско место, а да је потомак комунистичког дисидента, могла би бити и председник државе. Овако је осуђена на претње које може да јој, лично, упути и неко ко и не зна њену адресу.



Миша Матић (Равногорац)

Нема коментара:

Постави коментар